lat. Nerum Oleander

Mediteranskog je porekla i u dobrim klimatskim uslovima raste kao žbunasto drveće prepuno cveta, koje cveta od ranog proleća do kasne jeseni. U primorskoj zoni, kada je zasađen u zemlji može dostići visinu i do 6 metar, za razliku od sadnje u saksiji gde dostiže oko 2 do 3 metara.

Sorte punih cvetova reaguju na vlagu i stoga ih treba zaštititi od kiše. Voli toplotu, ali voli i obilno zalivanje vodom sa česme. Čak mu prija kada voda ostane u podmetaču u vrelim danima. Za razliku od mnogih drugih saksijskih biljaka oleander voli tvrdu vodu bogatu krečnjakom.

Neki kažu da je neophodno a neki da ne treba čupati precvale cvetove već ih on sam menja i tada više i duže cveta.

Oleander je neophodno u periodu od sredine aprila do početka septembra, samo jednom nedeljno prehranjivati tečnim đubrivom.

Pored sorti u uobičajenim crvenim i roze nijansama cvetova, postoje i varijante belih i žutih kao i cvetova boje kajsije i lososa.

Podložan je napadu štitaste vaši, pa se mora često čistiti, prati i štititi određenim preparatima.

Svi delovi lijandra su otrovni do te mere da čak i dim paljenog lijandera prouzrokovati infarkt. Utiče na brzinu rada srca i dovodi do infarkta.

Ako vam se svideo tekst posetite našu botaničku enciklopediju za više saveta oko biljaka prateći link: http://anitamei.rs/category/odmor/basta